Prije točno 10 godina odlučili smo si dati “prostora”.. Rekla je da će nazvati kada si razbistri glavu.. Evo prošlo je 10 godina i ona još nije zvala. Došao je i moj dan ženidbe. 7 sati ujutro. Oblačim odijelo. Čujem telefon. Podignem slušalicu i s druge strane čujem jecaj. Nadao sam se da će reći “Dođi. Potreban si mi.” Ja sam bio spreman ostaviti sve. Ali, ona mi je poželjela sretan brak i zdravu djecu. Od tog trenutka sam žalio svoj život i postupke. Zašto sam otišao samo tako? Zašto je nisam zvao? Ljudi, bar vi mladi koji još imate vremena, borite se za vašu ljubav. Poslije ćete zaliti kao ja. Sad imam ženu i dijete. Volim ja njih naravno, ali u mislima mi je
uvijek samo jedna. J*beš ponos. A volim te
No comments:
Post a Comment