Doživljavao sam je kao prolaznu ribu, mnogo dobru fizički ali čudnu nekako. U nju je ceo kraj zaljubljen pa mi je bilo čudno kako je tako fina mislio sam da glumi i nije bi bilo jasno kako da se stvarno tako zaljubila u dripca poput mene, stalno sam sumnjao u njenu iskrenost.
Bila je previše slaba, previše nežna, bukvalno previše naivna u vezi mene i zato mi je bila iskreno dosadna. Bilo mi je prečudno da nju koja može da ima koga hoće samo ja zanimam. Vrtio sam je par meseci pa je najstrašnije otresem pa je onda vratim i tako sve dok nije shvatila da je doživljam krajnje neozbiljno. Rekla mi je da nestanem iz njenog života i više nikad mi se nije javila a i kad je sretnem pređe put.
Ne mogu da shvatim da sam takva kretenčina da sam takvu devojku gurnuo od sebe, bukvalno sve su joj bleda kopija sad, ni prineti joj nisu u svakoj je vidim.
No comments:
Post a Comment