Tek mi je 17 godina, i nedavno sam pobjegla iz škole sa drugaricama, i završile smo u stanu nekih momaka.
Otišle smo malo da se opustimo, pušimo, pijemo, nismo bile tu da radimo one stvari.
Još sam nevina, odnosno bila sam, ni sama nisam sigurna šta se desilo, ali nakon par čaša pića, nisam vie vladala svojim tijelom, i tada se sve to desilo....
Toliko sam se opustila da sada kada se prisjetim koliko mogu da se sjetim cijele situacije prosto ne mogu da vjerujem da sam to bila ja.
Nikada još nisam imala momka, nikada se nisam poljubila da ne govorim neke ozbiljnije stvari radila, ali… danas… danas sam totalno poludjela i ono što sam radila ne viđa se ni u filmovima za odrasle.
Istina svi smo bili na tom fonu, ali za njih, pogotovo moje drugarice i nije baš tako iznenađujuće. Sad polako dolazim sebi, mislim trijeznim se od svega i što sam svjesnija sve mi je teže, prosto se gadim samoj sebi, katastrofa.
Izgubila sam ono što sam čuvala za nekoga posebnog, nekoga kome ću dati i tijelo i dušu i srce, gotovo je, iščezlo.
Ko zna i kakve bolseti sad mogu dobiti, prosto nisam iz ovog svijeta, ne znam šta se sve može zakomplikovati… a najgore mi je ŠTA AKO SAM OSTALA TRUDNA!?!?!
Šta ako me to snašlo, šta da radim, kako da kažem svojim roditeljima, ukoliko se to dogodi...
ispovesti.com
No comments:
Post a Comment