Otac nas je stalno maltretirao, mamu i mene, svaki dan. Nije bilo dana, a da nas on ne bi tukao, samo zato jer nije raspoložen, nešto ga iznerviralo, ili jednostavno onako iz čista mira, da upotpuni dan.
Mama, to već trpi godinama, ali prije par mjeseci se pokupila i napustila nas, jer nije više mogla sve o trpiti. Mene je željela povesti, ali on to nije dozvolio, tako da sam sada ostala sama, na njegovu milost i nemilost.
Jučer me tukao toliko da sam vrištala od bolova, i to kaišom me tukao. Moj plač, cviljenje i vrištanje nakon toga nije mogao trpjeti te me je tada “odvukao” na potkrovlje i zaključao me gore.
Tek me danas popodne pustio iscrpljenu, nenaspavanu, gladnu, žednu, svu u modricama. Na moju sreću trenutno ga nema kod kuće, otišao je u kafanu i večeras ću mirno da spavam.
Još uvijek sam gladna, ali barem me neće tući. Imam 13 godina i molim Boga da što prije postanem punoljetna i da odem.
Koliko god mi je teže od kada je mama otišla toliko mi je lakše sve podnijeti jer znam da se barem ona spasila maltretiranja. Strpit ću se još nekoliko godina, pa ću konačno biti slobodna i nadam se veoma daleko od svega.
ispovesti.com
No comments:
Post a Comment